Izmislili smo ovu igru kada smo nakon puta Katalonija-Andaluzija-Algarve srećno spucali skoro sav budžet koji nam je preostao.

evo, ovako se igra.

1. Istresite torbe i džepove i reketirajte ortake za dugove iz klabinga. Kada izbrojite koliko novca imate podelite to sa brojem dana. Dobićete sumu X.
2. Zatim odete na AirBnB (ili neki drugi pretraživač) i pomerajte PRICE RANGE FILTER na levu stranu dok ne stignete do te sume. U našem slučaju, pomeranje je bilo naizgled beskrajno.
3. Jako važno! Ukucate CELU TERITORIJU ZEMLJE u koju želite da idete jer je vrlo verovatno da nećete dobiti roof top loft sa infinity bazenom sa pogledom na plažu.
4. I sad ono najvažnije – šta god izvučete, IDITE TAMO i zaigrajte vašu partiju “putničkog ruleta”. Poenta je da ako nemate para da idete gde želite, nek vas random smeštaj koji možete da priuštite odvede na random mesto za koje niste znali da postoji.

X je nama bilo 10 EUR. i Evo šta smo mi izvukli.

Jedini smeštaj u celoj Portugaliji koji je odgovarao našem dnevnom budžetu, a nije bio parking mesto za iznajmljivanje, je bila soba u selu Tabuas, od nas udaljena 550km u smeru u kom niko nikada ne ide, čak ni Portugalci.

Ukucali smo Tabuas u Gugl i na prvi pogled mesto je delovalo kao lokacija za horor film o gerijatrijskom team building-u, gde jedan po jedan boćar misteriozno nestaje.

Rezervisano. Na 12 dana!

Posle 3 busa, 1 voza i saznanja da autobusa do Tabuasa, nedeljom zapravo nema zamolili smo Anthonyja, našeg sobo-davca, da nas pokupi na 30 km od kuće. 20 minuta kasnije, posle truckave vožnje, u starom kombiju prepunom kučećih dlaka i dečijih igračaka, stigli smo u NAJJEFTINIJU SOBU U PORTUGALU.

Lista stvari koju je Anthony zanemario da pomene na AirBnb opisu:

• Da se soba nalazi tačno iznad jedine, preživopisne i veoma bučne lokalne kafane
• Da u kući pored njega, njegove žene i njegovo dvoje dece, žive još njegova majka, njen dečko i 3 psa
• Da je najbliža prodavnica, a ujedno i najuzbudljivije mesto za izlazak, 3km nizbrdo

Medjutim ispostavilo se da je NAJJEFTINIJI smeštaj u Portugaliji iskreno među NAJGOTIVNIJIMA.

Kuce su mekane umiljate stočice koje su dolazile da se maze svako jutro. Šetali smo se sa njima po šumi eukaliptusa. Deca, takođe. Mali, lepo vaspitani engleski vanzemaljci. A gužva u kući okej jer je prepuna finih i zanimljivih ljudi.

Svaki dan čekao nas je sok od cedjenih narandži pravo iz njihove bašte, a da ko igra “putni rulet” taj i dobija, ispostavilo se kad nam je Anthony dao ključeve od BMW-a i rekao: “Samo cepajte!”.

Tabuas, kao i cela regija, Coimbra, su nas takođe potpuno razuverili.

A ovo je lista senzacija o centralnoj Portugaliji, da to i dokaže.

1. Selo je u podnožju prelepe šume u kojoj je sakriven manastir i na koju je gledala naša soba.
2. Jedan dan smo se popeli na vrh te šume i otkrili Gondramaz. Deset kamenih kuća i jedan fantastični infinity bazen u kome smo se okupali pošto nije bilo nikoga.
3. Ispostavilo se da je restoran ispod naše sobe spektakularni gurmanski dragulj, tipičan za centralnu Portugaliju. Za 5 evra dobijate lonac pun ukusne lokalne čorbe, domaći hleb i masline u all-you-can-eat količini, fabulozno ispečenog mesa ili ribe i krompira dovoljno za četvoročlanu porodicu. Uz svaki ručak dodeljene su vam 4 flaše nekog prelepog vina, plus kafa i da ponesete kući narandže i jabuke iz bašte, za kad ogladnite. Sva sreća da nam je soba bila iznad da se lako prebacimo nakon omanje prehrambene eutanazije.
4. Pošto smo se svakodnevno đirali kolima kroz maslinama oivičene puteve Coimbre jedan dan smo nabasali na takozvanu rečnu plažu, kojih ima puno. Hladna duboka reka idealna za skakanje direktno sa grane, a malo dalje kad se stazom prošetaš uzvodno počinje konglomerat brzaka kao brdo personalnih đakuzija.
5. Da nismo otišli u Tabuas nikada ne bismo čuli za Coimbru, bivši glavni grad Portugalije. Ovo je brdoviti mikro Lisabon gde možete da se gubite po vijugavim kamenim ulicama koje gledaju na reku, dok se neprestano naljevate Portom i grickate raspamećujuće portugalske sendviče.
6. Na pola puta do Porta nalazi se Aveiro – mesto zbog koga bi i najtvrđi protivnik Instagrama otvorio profil. Red za redom šarenih kuća ispresecan kanalima kojima saobraćaju gondole. Snažno verujemo da je u urbanističkom planu ovog grada podvučena rečenica: “DIVLJATI SA BOJAMA”. Ovo se pogotovu vidi na plaži gde svaka kuća liči na predimenzionirane štraftaste bioskopske kutije za kokice.
   Baš tu smo, doduše, platili danak našem urodjenom blentavluku i negde smo ispustili novčanik. 24 sata drame kasnije ispostavilo se da Portugalci JESU pošteni kao što se priča. Izvesni Rikardo (evidentni car) našao nas je preko Fejsa i spasao birokratske agonije i privremenog prosjačkog štapa.

Naravno da nemamo ništa protiv isplaniranog letovanja u boutique hotelu sa 3 zvezdice u šarmantnom, primorskom starom gradu, ali praktikujući “putni rulet” ukazala nam se jedna istina – KAD SE USUDIŠ DA RIZIKUJEŠ ODLASKOM U NEPROVERENO, PROVERENO ĆE TI SE DESITI ISKUSTVA ZA PAMĆENJE.