Zamislite da postoji kalkulator, koji može da izračuna egzaktne koordinate mesta na koje biste trebali da se mrdnete, kako biste optimizovali boljavinu briga, širinu osmeha ili neki drugi indikator lepote življenja.
Taj kalkulator bi verovatno od dugmiće za unos imao recimo:
1. Broj palmi per capita?
2. Prosečna dnevna upotreba reči “strava”, “hvala” i “nema frke”.
3. Koeficijent menadžovanja popizda u saobraćaju?
4.Verotanoća dolaska hladnih masa sa severa?
5. Da li je svako leto najtoplije leto u poslednjih 100 godina?
5.Da li infostan može da se plati u bikiniju?
8. Jel lepša voda u kupatilu ili u kuhinji?
…
(ok, ovo zadnje možda zaboravite – neki naš fetiš)
Kad učukate sve u tom utopističkom računalu, on nešto izzvrnda sve vaše parmetre i puf – IZBACI ULTRAPRECIZNO OBEĆANU ZEMLJU ZA VAS.
2018. godina nam je, za razliku od naših bakuta koje su kao iskonski krosfiteri svaki dan šipčile 7 km do škole i nazad, donela mogućnosti da izmerimo broj koraka koji smo prešli do najbliže prodavnice veganske slanine. Ali još uvek nismo iznedrili taj digitron koji rešava pitanje idealnog mesto migriranja (recimo MIGRITRON)
Umesto te naprave, imamo stari dobri pešački metod koji funkcioniše kao za vreme Magelana. Koristimo slabodne dane da idemo u ekspedicije po morima, gorama i planinama i u tu na licu mesta vršimo terenska merenja – Da li bih ovde mogao da ostanem, preselim na X godine ili doživim starost?
https://www.instagram.com/p/BmTrxIKglMj/?taken-by=whatifness
Evo naše računica: Na uzorku od protekle 2 godine, 20ak zemalja od Kambodže do Kube, stotine upoznatih lokalaca od kojih su nas neki opljačkali, a neki ugostili na krovu zgrade sa infiniti bazenom, od pačijih embriona do pasulja sa morskim plodovima, od azijskih svadbi gde se ljudi trkaju u džakovima do žurke na kubanskim ulicama, gde su ljudi slavili odlazak uragana…
LOADING ██████████████]99%
Vaša zemlja života je – PORTUGALIJA.
A rezultat je apsolutno 0 razloga za ne odseliti se u tu zemlju. Krenimo redom.
0-A. Nema loše hrane
Znate ono kada ste prinuđeni da u pekari na autobuskoj stanici pojedete lisnatu ciglu, uz koju ide i oružani list. E pa toga u Portugalu nema. Na svakom ćošku, u seoskoj bakalnici, u bezimenoj alkoholičarskoj rupčagi, svaki zalogaj je pripremljen preukusno i sa puno ljubavi. U Portu smo jeli sendvič nadojen sa pečenjem i debelom kriškom kozijeg sira koji se služi u vrućoj zemički u kultnom lokalu Casa Guedes.
U Sintri, u kafani Tia Alice, probali smo, nek nam oproste Čačak i Mladenovac, najbolju prasetinu, u nama poznatom delu galaksije. Pastel de nata, se zaista mora barem jednom jesti u Pasteis de Belem, u Lisabonu.
U Ericeiri, u podrumskoj kafanici O Prego, smo ponekad i dva puta dnevno cepnuli po istoimeni sendvič, koji se sastoji od teleće šnicla na plotni, pečena sa belim lukom i sve to nagurano u hrskavi, močom natopljeni baget.
Ultimativni dokaz naše tvrdnje da u Portugalu nema loše hrane nalazi se u lancu supermarketa InterMarche gde za 6 evra dvoje ljudi mogu da se izdobijaju ko dodole od vrhunski i pred vama, ispečene piri piri piletine.
Čak i u zabiti Tabuas, gde je i bog rekao laku noć, kod Marie, jedine lokalne ugostiteljke u selu, za 5 evra dobijete oval bakalara, domaćeg pečenog krompira, flatrate vino i dupli espresso, za pred popodnevnu dremku.
0-B. Nema kafića na plažama
Jedna od najlepših stvari u Portugaliji je što ljudi tretiraju odlazak na plažu kao odlazak u prirodu, a ne pena parti, sa kiblom votke i ključevima od skutera oko vrata. Na plažama je ovde uvek dozvoljen maksimum jedan državni lokal, koji ima pivo, vodu, neki sigurno odlep od hasa i to je to. A ostalo je samo nepregledna kilometraža ispunjena tišinom, talasima, grandioznim liticama, mekanim peskom i smaragdnom vodom. Od svih plaža, najviše su nas oduvale:
Benagil – uvala skrivena u krateru, kao nagrada za one koji do nje doplivaju
https://www.instagram.com/p/Bl78N6bA-2_/?taken-by=whatifness
Praia dos Estudiantes – samo jedna u nizu ovansebljujućih plaža koje se nadovezuju jedna za drugom od centra Lagosa
https://www.instagram.com/p/BmAw6asgfwu/?taken-by=whatifness
Praia da Bordeira – prelep komad zemlje, ušuškan u grandiozne litice Algarvea, koji sa jedne strane ima jezero, sa druge okean a između pustinju.
Sao Lourenco – predivna piktoreskna plaža, u Ericeiri, koja nam je služila da opravdamo svakodnevno pijenje po boce vina uz spektakularne zalaske sunca
0-C. Nema hiljade pravila i hiljade zabrana
Niko u Portugalu ne želi da vas spreči da uživate. Iako su teoretski u EU, kao da su u fazonu, “ma nema veze nećemo vas drukati kod razredne”. Dok su nas u Italiji i Španiji opominjali i davali žute kartone, u Portugalu smo svuda i bez problema, kampovali sa našim kombijem, na divljaka i sunčali se sa našim jazavičarem Šnjurom na plažama, bez mrkih pogleda. Na jednu plažu smo kombi uterali u plićak, roštiljali i proveli 5 dana, a pritom se osećali kao da ama baš nikome ne smetamo.
A ultimativni pokazatelj ležernosti ove nacije doživeli smo u Portu, kada nas je konobarica zamolila da požurimo sa porudžbinom jer gazda pušta celo osoblje tri sata ranije, da loču skupa na lokalnoj fešti.
https://www.instagram.com/p/BmVQelqgHq8/?taken-by=whatifness
0-D. Nema šanse da vam neko ne pomogne u frci
Da su portugalci carevi, skapirali smo kada smo jednom u totalnoj besparici, sa poslednjih 20 evra iznajmili sobu, i kad smo vlasniku prilikom preuzimanja ključa ispričali na koji način smo dospeli do Portugala, čovek nam je bez razmišljanja ponudio da se smesta preselimo u njegovu vilu sa pogledom na okean i ostanemo tu koliko god mi hoćemo, jer on ima puno mesta, a mi nemamo gde.
Drugi čovek nas je uz, doduše najraspaliji smeštaj, iznenadio i ključevima od svoje Bembare, koju nam je dao da vozimo kad zatreba, samo da sunemo benzin.
https://www.instagram.com/p/BWcbtTmh-7V/?taken-by=whatifness
Čak i u svakodnevnim, malim stvarima ljudi su uvek spremni da pomognu – slučajni prolaznici su nam davali bajs na poverenje, okretali telefone za nas, točili nam vodu u kanistere, tražili sa nama ulice, delili vino i po koju gotivnu priču, ali uvek sa šarmom i bez invazije.
Portugalci su legende. Ljudi, a ne botovi.
0-E. Nema tog posla, koji ne može da sačeka ručak i malo stondiranja posle
Portugalski šarm je u njegovom raspadu. Ne ubijaju se od para, al se zato ne ubijaju ni od posla. Ako prođete nekim gradom oko 2 popodne, videćete znak fechado na skoro svim radnjama – to u prevodu znači otišao sam da jedem kao čovek i odremam posle ručka, pa kad se vratim, vratim se. Kroz otvorene prozore, ćarlijaju zavese i fado i kao da cela zemlja malo povlači ručnu.
0-F. Nema pretoplog mora, ali zato ima SURFA!
Mali minus Portugala je što voda nema mediteransku temperaturu, ali kad se malo očeličite spoznaćete sve druge pluseve – plaže nikada nisu pregužvane i ne morate da čitate petparački roman osobe ispred vas. Pošto ste otvoreni ka Atlantiku, uvek pirka vetar što kreira efekat prirodnog klima uređaja. A iz istog razloga, Portugal je surferska meka u Evropi. I sad zamislite sebe kao klinca ili vaše klince da od malih nogu sa čoporom dečurlije krote talase po ceo dan, umesto zevanja po nekoj turbo prometnoj ulici. Portugal skoruje još jednu golčinu!
https://www.instagram.com/p/BmLh_ESAfl0/?taken-by=whatifness
0-H. Imaju komunalne roštilje.
Zemlja u kojoj je važna stavka na mesečnom sastanku opštinskih odbornika – popravka starih i instaliranje novih javnih roštilja, mora biti zakon za život. Da, u svakom zajedničku dvorištu ili platou između zgrada postoji bar jedan, gde može bilo ko iz komšiluka da zaroštilja tako da ako se preselite u Portugal, ovo je idealna prilika da preko krmenadle dotaknete srce baka Žoaninje s prvog sprata ili drugih ljudi iz vašeg kraja.
Kalkulator idealnog mesta za život nije generička stvar i nema jedne jedne ultimativne zemlje za svakoga. Ono što je nama Portugal, možda će vama biti Butan koji ima ministarstvo sreće… ili Švajcarska koja je rangirana na 5. mestu po koeficijentu sreće stanovnika. Na Tajlandu je opuštenost integrisana u nacionalni DNK – veruju da se do sreće ne može dođi preteranim razmišljanjem i opterećivanjem velikim životnim pitanjima. Na Islandu su sreća krije u prihvaćenosti od strane društva, tj. ako posle 5 zanimanja u 45oj godini odlučiš da se baviš jodlovanjem ili kompetitivnim heklanjem, svi će te podržati i pomoći da budeš što bolji u tome…
Tako da, klučni parametar za ovde-bih-tako-mogla-da-živim osećaj u bilo kojoj zemlji je SREĆA. Ona se krije u ljudima, a ne u stvarima, što znači džaba 100 pinja kolada uz zalazak sunca ako vaš komšija pritajeno priželjkuje da se posle 101. koktela zagrcnete.
Ako pored toga, verujete da se sreća krije u tek ispečenoj paštel de nati uz flajku vina iz Alenteja za 2€, onda ćete je kao i mi pronaći u Portugalu.
