Odakle nam pare za stančugu sa infinity bazenom u Pnom Penu? Kako smo se sa 500 EUR švrćkali po Kambodži, kad se toliko pukne u Budvi za nedelju dana? Kako smo posle “skoknuli” do Balija i finansijski ispratili celu tu akciju?

 

Kolač u tiganju? Moguće. Da, i sada još idemo u Šri Lanku.

Aj sad to sve lepo da bacimo na papir

Da ne bude zabune, karte smo kupili 54 dana pred put i to za Kambodžu, koja nije bila najjeftnija, ali se nama baš tamo išlo pa smo sakupljali rođene uši koje su nam spale od cene  (400 EUR, u jednom smeru).

Ono što je sigurno je da kada kupiš kartu, znaš da ideš. To je dobar podstrek za sve ljude koji su operisani od štednje. Odmah se malo manje izlazi i više se jedu instant supe. Sve su češći pozivi nadrndanih prijatelja iz fazona: “Šta se štekaš, ajde u grad!”, ali činjenica da ste pukli brdo keša je dovoljno velika odluka da od vas napravi finansijski racionalnog kućnog moljca.

Pored toga mi smo pred sam put, izdali stan za 200$ mesečno (dolari su valuta u kojoj će ova priča biti ispričana). Dakle, očeivali smo kiriju nakon mesec dana puta.

16. marta, krenuli smo na put sa puno pompe I 500EUR za “troškaranje”

Sleteli u Pnom Pen, otišlo 70 $ na vize (2 x mesečna turistička)

Po izlasku iz aerodroma, odalamio nas je cunami nepredviđenih troškova: divlji tuk tuk vozači i prodavci lažnih autobuskih karata (50$)

120$ lakši, dovukli smo se do Kampota, mesta na kome smo plairali da ostanemo 3 dana, a ostali 30. Za ta prva 3 dana smo ukupno pukli 75$ (3 noći x 25 $ u drvenom bungalovu na reci).

Tu smo ugrabili našu prvu priliku. Videli smo da je smeštaj predivan, a na internetu ne izgleda nikako, pa smo se trampili. Mi njima fotke hrane, u zamenu za hranu. Mi njima fotke smeštaja u zemenu za mesec dana džaba motora. Oni nama smeštaj za 27 dana, mi njima novi sajt, pimpovanje Facebook i Booking.com profila, koji ih sada prikazuju u mnogo boljem svetlu.

Ne morate da budete Leo di Caprio iz Catch me if you can-a da ovo izvedete, imate fore i fazone da pokupite na ovom blogu postu 😉

Pošto smo dakle u Kambodži, u Ramo Resortu, imali džaba hranu, pivo i sok od lajčija, a oko 300$ u džepu, živeli smo jednostavno. Kupanje na reci, điranje motorom (1/2 $ za benzin dnevno, troši ko upaljač), šetnja po rivi uz povremeno luksuziranje sa pitom od banane i lajma na koju smo se malo navukli (2.5$).

Inače, u Kambodži je pravilo – ono što te ne ubija, košta te puno više. U prevodu, sve što je nezdravo je jeftino. U svakom slučaju, ako guglate cene života u Kambodži, videćete da može lepo da se jede za 1$, praktično sa trotoara, ali morate da imate stomak od čelika.

U Rami smo dobili priliku da zaradimo prve pare. Videli su nas da snimamo okolo klipove i  ponudili nam 150$ da snimimo i njima reklamu (chi-ching sound).

U drugoj nedelji aprila, bacili smo se na istriživanje – GDE DALJE?

Faktori: Cena karte i odsustvo monsuna. Vreme u jugoistočnoj Aziji nije uvek samo obrnuto od našeg, proveravajte. Mi na primer nismo znali da je hot season gori od monsunske sezone, da Indonezija odstupa od svih pravila i još brdo meteoroloških detalja koji mogu da vam sruše sneška.

U našem sličaju, odluka je pala na Bali. Karta je bila najjeftinija (2 x 100$) a u jeku tropsko proleće. Bam dobar dan!

Onda se probudio naš smisao za preduzetništvo i od pokretnog štanda sa čokoladnim bananicama, inkasirali smo još 40$.

Kako je u tom momentu izgledao naš novčanik (onaj preostali, pošto smo jedan izgubili ): od početnih 500$ ostalo nam 300$, od čega smo sfućkali 100$ na gore pomunute torte, egzotično voće, par tigrastih čarapa za japanke i kačket lažnog kambodžanskog noćnog čuvara.

prvi mesec Stanje (10. april)

200$

+ 150 $ (reklama)

+ 40$ (bananice)

-200$ (karte za Bali)

= TOTAL 190$ 

Univerzum nam se međutim, osmehnuo otelotvoren u Strahinjinog ortaka Miloša, koji je preko novinskog članka otkrio da smo u Kambodži i pozvao nas da dodjemo u goste kod njega i njegove devojke u Phnom Penh. Njima je trebao neko (mi ☺) da napravi kul video za njihov guesthouse.

Tada nam je postalo jasno da je neizvesnost ujedno i najveći strah i najveća lepota nomadskog akcijanja. Nikada ne znate kada će stvari postati malo gore ili malo bolje. I zato vam je svaki dan interesantan.

Dakle, naša poslednja 4 dana u Kambodži snimamo promo video za Tusk. A onda nas ekipa bukvalno gađa neočekivano luksuznim tripovima: nova godina u Aprilu uz srpski roštilj i pool party, smeštaj u luksuznoj gajbi sa infiniti bazenom na krovu, prehrambena erotika u obliku teppanyaki-ja (guglujte to) i rekreativno kockanje u hramu poroka u centru Pnom Pena uz neizbežan gubitak od 2$ na tomboli.

Za video dobijamo 500$ (smajli koji se šutira u dupe), tako da na Bali stižemo sa ukupno 690$ i jednim kontaktom – Nađa, novinarka hrvatskog Cosma koja nas je našla preko bloga i ponudila se da nam malo pomogne da se snađemo na Baliju. Tako smo zavrsili na Balanganu, šumovitom tropskom seocetu. Za budućnost priče dovoljno je da znate da je ovo real shit Bali. Dakle pro-surferi i old skul varunzi (mini indo restorani) a ne hipsta Insta fashion meka.

 

Iscenjkali smo se za stan i dobili ga za 200$ za ceo mesec (pošto je low season) što smo platili od naše garsonjere na Voždovcu. Ako izuzmemo pivo koje je 3$ (saučešće za lajt alkoholičare), kao i normalno, uvozna hrana…

na Baliju je život jeftiniji nego u Srbiji.

Na primer, dvoje može da živi sa 10$ na dan (da se dva puta dnevno izdobijate u varungu).

Doduše postoji jedna začkoljica u vezi Balija. Ovde nema: naćiću posao u baru na plaži ili fotkaću bungalov u zamenu za smeštaj. Simpatični Balinežani će vas zbog ovoga čak i deportovati. Čuli smo da nije čak ni poželjno da freelancujes u kafiću (kao što mi upravo radimo, što nas navodno čini “državnim neprijateljima broj 1”).

Znači ništa od haslanja.

Ali se zato kosmička ravnoteža iznanada pojavljuje i rešava stvar:

Angažuje nas klijent iz Srbije da im održavamo Fejs. Bam! 400$!

Angažuje nas klijent iz Hrvatske za manji mesečni projekat. Bam! 300$

Iz ovoga smo zaključili da je dok putujete vrlo važno da koristite sve moguće načine da “oglasite” gde se nalazite, da li vam treba pomoć, koje poslove jurite…U suprotnom ćete biti hermetički zatvoreni u svojih 0 opcija (u okovima svog ponosa i kuloće).

Drugi mesec, računica crno na belo:

Stigli na Bali sa 690$.

– 200$ za gajbu.

– 300$ za zivot.

TOTAL: 190$ i jos pet dana do isteka vize.

U petak palimo na Šri Lanku. Da bismo kupili karte, prodali smo babin poklon za 18ti rođendan – zlatan lančić (Hvala ti Bako, imam mnogo lepšu uspomenu od zlatnog hvatača prašine na polici).

Znači…190 $ 

+ 300$ od kajle (making it rain gangsterski gif)

– 280$ za karte

TOTAL TOTALA – 210 $, da nam ne upadnu obrazi u lobanju do prve isplate, polovinom meseca.

Jeste kao otrcani citat sa flašice Jane, ali nerazumne ljude prati sreća. Neočekivanost je jedina stvar koju možete da očekujete, ako odlučite da malo bacate kockice u životu.

Vičite ako vam treba neki nerazuman savet oko sličnih akcija, a i dajte nam neki posao da radimo (pisanje, fotkanje, marketing, fejsbuci i gramije… šta god kreativno) pošto skupljamo pare za povratak u Evropu, a zatim, nadamo se u Južnu Ameriku.