Mi pripadamo grupi ljudi koja mora da slika ugašenu ringlu i ključ u bravi, jer znamo da ćemo za 3 minuta da zaboravimo. Nema ništa loše u ovome, nama je to pomalo i  hobi. Kada bi ovaj fenomen proglasili sportom, mi bismo se na Olimpijadi takmičili u tandemsko-koreografskom-zaboravljanju.

Međutim, čak i nama, zaboravljanje nekad naplati školarinu.

U avionu smo izmedju ostalog, ostavili punjač za naš stari Cannon foto aparat. U Kambodži je, na svakom ćošku, lako nabaviti embrion od patke, međutim što se tiče bazične foto opreme, možete da se slikate.

Pošto smo u Aziju krenuli sa ukupno 500€ i idejom da fotografisanje koristimo kao legitiman način plaćanja za smeštaj, hranu i prevozna sredstva – aparat nam je sve. Dakle, gubljenje punjača bila bi “una trahedia” da nam dan pred put nije stigao neočekivan mail iz Telenora. Umesto obaveštenja da treba da izmirimo dugove, dobili smo poklon koji nam je spasao dupe – Huawei P9.

O tome, koliko je ovaj uređaj dobar za telefoniranje lako mozete da saznate. Mi ćemo vam samo reći da Leica kamera od badžilion megapixela koju ovaj telefon ima za sada veoma uspešno otplaćuje naše ručkove.

Naravno, ako iz nekog razloga, fantastične fotke ne budu bile primamljivo sredstvo robne razmene za naše kambodžanske domaćine, to jest ako budemo bili “u kanalu”, naš dragi Huawei će morati da se zameni za neku esencijalnu životnu potrepštinu.

 Stvari koje možete dobiti u Kambodži u zamenu za ovu P9-ku:

• 1200 papaja
• 600kg autohtonog bibera
• 30 otkupa devojke od kidnapera (čuli smo da je standardna tarifa 20$)
• 300 podmićivanja za vožnju bez kacige od 2$
• tetoviranje celog tela tradicionalnom tehnikom
• prilično glamurozna svadba za 100 ljudi (šatra, pevaljke i flatrate cirkanje)

Ako na našem Instagramu primetite fotke sličnog kvaliteta kao sa ekskurzije iz Lepenskog Vira, znaćete koliko je sati. Do tada imamo mali foto studio u džepu.

Evo nekih fotki, a za ostale i sudbinu T9ke pratite naš Instagram, Fejsbuk ili čituckajte ovde na blogu.